OH&S

Izlaskom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/05) zaposleni dobijaju šansu da se izbore za bezbedno radno mesto i sačuvaju, tokom rada, zdravlje. Zakon je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva Evropske Unije (EU) i Međunarodne organizacije rada (MOR), iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu jedno je od osnovnih prava svakog čoveka, jer jedino bezbedan rad, zdrava i bezbedna radna sdredina omogućavaju produktivan rad i život. Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbedjivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju predpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih (član 4. tačka 4.).

Zakonska regulativa

Ustavom Republike Srbije (član 38. stav 2. i član 72. stav 1. tačka 4.), utvrđeno je pravo zaposlenih na bezbednost i zdravlje na radu. U skladu sa Ustavom donet je Zakon o zaštiti na radu, koji je važio od 1991. godine do 2005. godine (29. novembra), kada je stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 101/05. Tekst Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS 101/05 i 91/15) možete preuzeti iz Downloads sekcije sajta.

U odnosu na Zakon o zaštiti na radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donosi određen broj kvalitetnih novina, pre svega:

  • obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika svih radnih mesta, kao i upravljanje rizikom
  • obavezu formiranja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu u Preduzeću (kao telo koje ima predstavnike zaposlenih)
  • obavezu poslodavca da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom (ukoliko preduzeće ima do deset zaposlenih,  poslodavac po Zakonu može urediti obaveze, prava i odgovornosti ugovorom o radu)
  • preciznije propisane preventivne mere…

Akt o proceni rizika

Pošto je ovo jedna od najvažnijih novina ovog Zakona, potrebno je pojasniti njenu suštinu i koja je uloga zaposlenih u izradi Akta o proceni rizika.

Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za svako radno mesto u preduzeću, kojim će se utvrditi način i postupak otklanjanja rizika ili način i sredstva kako će zaposlene zaštiti od rizika, koji postoje na njihovim radnim mestima.

U slučaju da postoje rizici od kojih poslodavc ne može da zaštiti zaposlene oni moraju znati koji su to rizici i kakvog uticaja imaju na njihovo zdravlje. Zaposleni moraju znati koje beneficije im pripadaju, za radna mesta sa rizicima koji se ne mogu otkloniti. Zaposleni moraju uzeti učešće u procesu izrade Akta o proceni rizika.

Akt o proceni rizika izrađuju stručna lica sa licencom, uz učešće medicine rada i lica koje profesionalno obavlja poslove za poslodavca, vezane za bezbednost i zdravlje na radu. Zakon daje mogućnost da u procesu izrade Akta o proceni rizika svoje učešće uzmu i predstavnici zaposlenih, koji će formirati Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

Svakako, ti predstavnici nisu stručna lica sa položenim stručnim ispitom ili licencom, niti im je to potrebno da bi uzeli učešće u izradi Akta o proceni rizika. Njihovo učešće bi trebalo da se izvede u delu sakupljanja OPASNOSTI na radnom mestu.

Akt o proceni rizika je dokument koji podleže izmeni. Kada se na radnom mestu, iz bilo kog razloga, poveća nivo opasnosti, zaposleni, preko svojih predstavnika, imaju pravo da zahtevaju (a poslodavac je dužan da to ispuni) da se Akt o proceni rizika izmeni.

Prava i obaveze zaposlenih

Zakon predviđa osnovna prava i obaveze zaposlenog u preventivne svrhe, kao i više mogućnosti u kojima zaposleni ima pravo da odbije da radi zbog ugroženosti zdravlja na radnom mestu. Spisak situacija u kojima zaposleni ima pravo da odbije da radi je u ovom Zakonu proširen, u odnosu na predhodni Zakon (član 33.)

Zakonom je uvedeno posebno pravo zaposlenog. Zaposleni ima pravo : da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu; da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti (član 33. stav 2.).

Zaposleni ima pravo, kada mu preti neposredna opasnost po život i/ili zdravlje, da primeni odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem pa čak i da napusti radno mesto, a nije odgovoran za štetu koju izazove u takvoj situaciji.

Pravo da kontroliše svoje zdravlje zaposleni mora da shvati kao svoju obavezu, jer od redovnog kontrolisanja tj. od zdravlja zaposlenog umnogome zavisi sprečavanje povređivanja na radu (naravno i čuvanje zdravlja).

Stručni ispit

Zakon nalaže poslodavcu da za poslove, odgovornog lica za bezbednost i zdravlje na radu, mora da imenuje odgovorno lice ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika, koji će za njegov račun to da obavlja.

Da bi za poslodavca obavljao poslove vezane za bezbednost i zdravlje na radu, pravno lice, odnosno preduzetnik, mora da ima licencu. Način i uslove za dobijanje licence propisalo je nadležno ministarstvo (Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Sl.glasnik RS, br. 29/2006.).

Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa ovim zakonom.

Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit.

Kaznene odredbe

Propisane novčane kazne su izuzetno visoke. Predviđeni visoki iznosi novčanih kazni treba da podstaknu poslodavca da uredi oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Kazne se moraju shvatiti kao preventivna mera, odnosno cilj zakonodavca je bio da do kažnjavanja i ne dođe. Kazne su predviđene i za zaposlene, ako oni ne ispunjavaju obaveze koje im nalaže zakon.

Delovi teksta preuzeti iz:

  1. Aleksandar Ilić: Bezbednost i zdravlje na radu, Granski sindikat metalaca “Nezavisnost”, Beograd, 2006.
  2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS 101/05