- investicioni program
- studija izvodljivosti i dr.
kao sinonimi.
U našoj praksi se još uvek primenjuje Zajednička metodologija investicionog programa, objavljena u “Službenom listu SFRJ”, br.50/87. koja je tada usaglašena sa metodologijom Svetske banke. Naravno, postoji dosta različitih metodologija – možemo slobodno reći: koliko finansijskih institucija toliko i metodologija.
Treba napomenuti da se biznis plan i investicioni program razlikuju po obimu, sadržaju i veličini investicije za koju se rade. Suštinska razlika je u tome što se investicioni program radi za predračunsku vrdnost investicije veće vrednosti i u sklopu tog dokumenta se vrše dodatne analize na koje ćemo se kasnije osvrnuti. Danas, uslovno govoreći, gotovo da i nema razlike. Biznis plan sadrži skoro sve što sadrži i investicioni program, te su ova dva pojma prihvaćena kao sinonimi iako i dalje imaju određenih razlika. Naravno, treba istaći da veliki broj institucija i dalje prave razliku između ova dva pojma.
Takođe, možemo reći da biznis plan predstavlja dokument u kojem su detaljno prikazani operativni i finansijski aspekti neke poslovne ideje, projekta, budućeg ili postojećeg preduzeća. Biznis plan nam pomaže da sagledamo sve izazove koji nas čekaju na putu realizacije neke poslovne ideje. On predstavlja plan budućih aktivnosti (u momentu pisanja). Ovim dokumentom dokazujemo ekonomsku opravdanost investicionih ulaganja. Biznis plan omogućava da se utvrdi gde se trenutno nalazimo, u kom smeru želimo da se krećemo, i na koji način ćemo stići do cilja u relaizaciji ideje (projekta). Dobro napisan biznis plan, uvek će nam ukazivati na postavljene ciljeve, potencijalne rizike i moguće rezultate. Čak ta više, dobro napisan i koncipiran biznis plan može biti krucijalni faktor u procesu pregovora sa investitorima ili menadžmentom kompanije o ulaganju u neki projekat.
Biznis plan pomaže da se definiše strategija poslovanja, i ukoliko se pravilno koristi, ovaj plan će motivisati i pokrenuti kako zaposlene tako i same autore biznis plana. Stručnjaci smatraju da je on samo početak ostvarivanja poslovnog uspeha i način da se realni ciljevi ispune putem najboljih, definisanih strategija.
Znači, svaki biznis, bio on mali ili veliki mora da ima plan, tj. mora se planski upravljati njegovim procesima. Svejedno da li otvaramo desetu poslovnicu svoje firme ili izlazimo sa svojim kapitalom na berzu.
Prilikom sastavljanja biznis plana teba voditi računa o brojkama koje predstavljaju konkretne podatke vezane za neki projekat, procenama snaga i slabosti projekta, objašnjenju poslovne logike koja se krije iza projekta, iskustvu i kompetencijama menadžment tima i sl.
U biznis planu se ne treba koristiti neistinama, tj. treba koristiti samo realne i istinite podatke i informacije. U toku razrade biznis plana, ukoliko se ne koristite tačni podacima može doći do nelogičnosti koje i jesu posledice nekorišćenja tačnih podataka. Takođe, ukoliko se biznis plan piše za investitotra ili u sklopu zahteva za kredit, donaciju i sl. onaj ko bude čitao biće sigurno od ranije upoznat ili će se upoznati sa delatnošću o kojoj je reč u samom biznis planu, kao i sa trendovima u grani industrije u kojoj će se biznis svrstavati.
Postupak izrade biznis plana je razvojni proces koji evaluira od početne ideje, preko ocene njenih realnih šansi u okruženju na tržištu, do sveobuhvatne projekcije realizacije sa simulacijama mogućnosti i načinima ostavrenja.
Pri izradi biznis plana treba voditi računa o sledećem:
- da je sadržaj jasno sistematizovan i podeljen
- da je predstavljanje dugoročnih ciljeva i pripadajuće strategije optimalne dužine
- da će planirane mere za ostavrivanje definisanih ciljeva biti navedene i izvršene
- da su uzeti u obzir relevantni politički, privredni, tehnološki i pravni poslovi
- da je predstavljanje usmereno na čitaoca
- da se za vremenski okvir uzima najmanje 3-5 godina
- da biznis plan ne obuhvata više stranica od zahtevanog (od strane kreditora, investitora i sl.)
- da se pored šansi i potencijala prikažu i rizici…
Koliko treba da bude dugačak biznis plan? U zavisnosti od onoga za šta se koristi biznis plan, on može biti različite dužine – od svega nekoliko kucanih stranica pa sve do planova sa nekoliko stotina stranica koji opisuju kompleksno poslovanje.
Dužina biznis plana uglavnom zavisi od prirode biznisa. Ukoliko ima jednostavan koncept, neće biti potrebno mnogo teksta da se potencijalnom investitoru predoči šta je cilj poslovne ideje. S druge strane, ukoliko se pokreće nova vrsta posla u okviru neke privredne grane, biće potrebno više objašnjenja šta će se raditi.
Prilikom pisanja biznis plana, postavlja se pitanje koju metodologiju koristiti. Generalno, postoji više prihvaćenih metodologija. U literaturi možemo naići i na konstataciju da, uslovno govoreći, postoji onoliko metodologija koliko i finansijskih institucija. Međutim, mi ćemo ovde pobrojati neke od metodologija, a kasnije i prikazati njihovu strukturu:
- Svetska banka (investicioni program)
- Metodologija za Start-up preduzeća (metodologija organizacije takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji)
- Fond za razvoj Republike Srbije
- UNIDO (United Nation Industrial Development Organisation)
- Tipični američki model
- Tipični nemački model